Kakao glavni sastojak čokolade potiče iz Južne Amerike, a gaji se u Centarlnoj Americi od kada je pronađen. Maje i Asteci spremali su čokoladne napitke koji su zvali xocolātl, što znači “gorka voda”, gde su kasnije dodavali vanilu i čili papričicu. U 18.veku mehanički mlinovi za mlevenje kakaoa su omogućili proizvodnju čvrste čokolade, od kada i počinje proizvodnja u tablama.
Dobra čokolada se pravi od pažljivo odabranih zrna kakaoa. Postoje tri vrste zrna kaka: Forestero, Kriolo (najstarije i najređe) i Trinitario, a drvo daje plodove dva puta godišnje. Seme ima gorak ukus i potrebno je da prevri da bi razvilo jedinstvenu aromu i boju, kasnije se ljušti, suši i peče u specijanim mašinama na temperaturi od 120-140 stepeni C. Zatim se drobi i seje kroz sito gde se i sortira po veličini, sledi presovanje gde se pod velikim pritiskom oslobađa kakao buter(koji se koristi u kozmetici i medecini) i kakao prah.
Posle celog procesa koji nimalo nije lak i jednostavan pravi se željena čokolada sa raznim dodacima. Posroji crna, bela, mlečna, punjena, za kuvanje,
Inače čokolada je jako zdrava za krvotok, mišice i srce, a deluje i kao moćan afrodizijak. Puna je minerala i budi hormon sreće u organizmu, zato uživajte u svakoj kockici koja se topi na vašim nepcima.